Датум: 24.11.2008.
- Средства из општинског буџета намењена за културу у 2008. години нису проблематична
у оном делу који се односи на материјалне трошкове и плате запослених. У одређеном
смислу, ову позицију једино ремети промена цене електричне енергије, гаса за грејање,
телефонских трошкова... Највећи проблем је недостатак новца за програме, где је
планирано 9,5 милиона. Паре су потрошене до новембра и ту би требало да применимо
ребаланс буџета. Према одлуци Општинског већа, он би требало да обезбеди додатна
три милиона динара, што би, како смо планирали, било довољно за ову годину - каже
Латиновић и додаје да ће додатним парама бити испраћена нека дешавања у култури,
која нису била планирана.
Који је Ваш концепт, односно како мислите да би најбоље било утрошити општински
динар за култирна збивања?
У ресору културе, Скупштина општине има три правца деловања. Први се односи
на шест установа чији је оснивач (Народни музеј, Историјски архив, Народно позориште,
„Тера“, Народна библиотека и Дом омладине). Имамо и додатну обавезу, исплата плата
запосленим у Академском друштву за меговање
музике „Гусле“ и КУД „Еђшег“. То нам је најважнији сегмент, где ћемо се трудити
да обезбедимо континуитет рада тих институција.Сваке седмице имамо најмање три културна
догађаја у граду. Уторак и субота - позоришне представе, четвртком је неко књижевно
вече у Народној библиотеци, док, све чешће, имамо неку изложбу или предавање у Дому
омладине.
Други правац нам је подржавање и анимирање свих других чинилаца у култури, мислим
на појединце - књижевнике, сликаре и друге ствараоце, који су укључени у културни
миље. Ту су и удружења грађана, односно сеоска културно-уметничка друштва, пре свега
она на селу, невладине организације...
Трећи правац предвиђе оснивање неке врсте фонда за самосталне уметнике из којег
би им се уплаћивало здравствено и социјално осигурање. Тиме бисмо више укључили
и анимирали појединце, културне посленике и створили им сигурнији простор исказивање.
Сматрамо да би из свега тога требало да се изнедри некакав сериознији програм
и у Кикинди, и ван ње, односно да у Кикинду доведемо нешто што је значајно, атрактивно
и добро, попут учесника на Меморијалном блуз, џез и рок фестивалу. Са друге стране,
из Кикинде би требало да „извучемо“ оно најбоље и прикажемо у другим срединама.Наш
став је да подржавамо неке пројекте у пуном износу, али не и цео програм за одређени
период.На пример, Позориште планира пет представа, три ћемо подржати у пуном износу,
за две се морају снаћи. Тако ће и Народна библиотека добити новац за половину књига
које су у плану. Остали новац морају да пронађу на другом месту. Ту мислим и на
остале културне институције.