Zamenik predsednika Opštine Miloš Latinović, koji je u Opštinskom veću zadužen i za resor kulture i medija, kaže je da je opštinsko rukovodstvo, kada je odlučilo da krene u akciju da gradski samodoprionos bude produžen i u pet narednih godina,  dobilo veliki broj sugestija i predloga, koji su sa uvažavanjem sagledani i u značajnoj meri prihvaćeni. Predlozi će se naći u materijalu kojim će izaći pred građane, kako bi se izjasnili o njegovom nastavku. Ideja o ponovnom uvođenju gradskog samodoprinosa, pošto aktuelni ističe krajem godine, nije dnevnopolitička, nego ona koja bi trebalo da u narednih pet godina odredi  puteve kojim će grad ići. To nije način za prikupljanje političkih poena, nego odnos nas, građana, prema nama samim - kaže Latinović.

Zbog čega je gradski samodoprinos neophodan?

Ideja o njegovom produženju potekla je od članova Opštinskog veća, zbog procene da bi se na taj način moglo obezbediti još sredstva za infrastrukturu, za kanalizacionu, ali i za vodovodnu mrežu, kako nam je sugerisano, za finansiranje udruženja građana. Možda je pogrešno interpretirano da će naredni opštinski budžet biti restriktivan i manji. To ne mora da se dogodi. Plan je da se u 2010. godini krene sa budžetom koji je projektovan na bazi prihoda u opštinsku kasu u ovoj godini. Vrlo je verovatno da dogodine prihodi budu i veći, pre svega zbog nove ekološke takse na bazi korišćenja prirodnih resursa u opštini, što je regulisano zakonom i ako transferi prema opštini od strane Republike i Pokrajine budu na prošlogodišnjem nivou. Naša procena je da se obezbedimo i da dogodine radimo rebalans na višak ostvarenih para, a ne, kao sada, da opštinsku kasu smanjujemo. Čak i da se ništa od navedenog ne dogodi, novim samodoprinosom obezbeđujemo nesmetano funkcionisanje brojnih udruženja građana, sportskih klubova, u kulturi i drugim delatnostima.

Ukoliko bude izglasan, kako će se trošiti novac prikupljen na ovaj način? Da li je formirana konačna lista prioriteta?

Nakon sagledavanja brojnih predloga, najverovatnije da će odnos potrošnje biti 70 prema 30 odsto u korist infrastrukture. Predlog smo definisati na sednici Opštinskog veća i uputili ga odbornicima Skupštine opštine. Bilo je sugestija da kompletan samodoprinos ide na infrastrukturu, ali i predoga da se procentualno većim delom finansiraju druge oblasti, pre svega investicije u društvenim delatnostima. Odlučili smo se, ipak, za navedeni predlog i Komisija za gradski samodoprinos će pojedinačno procentualno navesti sve oblasti gde bi se novac trošio. Mislim, kao što sam naveo, da će 70 odsto njegovog prihoda ići na završetak kanalizacione mreže u gradu i rekonstrukciju vodovodne mreže, a 30 odsto na udruženja građana, ka sportskim klubovima, kulturi, za izgradnju i rekonstrukciju verskih objekata, odnosno za društvene delatnosti. Sve će biti u procentualnom iznosu  odštampano pregledno na papiru koji će građani moći da vide prilikom izjašnjavanja o samodoprinosu. Kada je u pitanju komunalna infrastruktura, mislili smo da sva sredstva budu utrošena na kanalizacionu mrežu, ali smo prihvatili i sugestiju da se krene i sa rekonstrukcijom gradskog vodovoda. Taj novac koji prikupimo samodoprinosom, može lako da postane osnova kako bi privukli mnogo veće pare iz drugih fondova, bilo republičkih ili pokrajinskih, ili čak neke donacije.  

Da li je definisan procenat izdvajanja i koliko godina će naredni samodoprinos da traje, ukoliko bude izglasan?

U tekućem gradskom samodoprinosu, koji ističe krajem ove godine, izdvajano je dva odsto od plata zaposlenih i penzija. Moram da dodam da je jedan odsto išao i na ime opštinskog samodoprinosa, dakle ukupno tri procenta. U nastavku samodoprinosa, neće biti tog jednog, opštinskog procenta. Penzioneri i zaposleni bi, dakle, izdvajali mesečno po dva procenta od svojih primanja. Ukolio bude izglasan, važiće u narednih pet godina.

Šta će da se desi, ukoliko ne bude izglasan?

Nije lako prikupiti oko 17.000 potpisa „za“ samodoprinos i moguće je da građani Kikinde ne prihvate ovu našu inicijativu, odnosno da ne bude izglasan. Ne mislim da je to neko političko pitanje. Različiti su razlozi za njegovo prihvatanje, odnosno neprihvatanje. Mislim da su primarni oni ekonomske prirode. Ja, ipak, verujem da Kikinđani vole svoj grad i znaju šta je za njega dobro i da će pronaći nešto što ih privlači. Lepeza je široka i upravo ta širina namene samodoprinosa će, kako mislim, biti presudna. Neće biti tragedija ako ne prođe. Shvatićemo to kao jedan od momenata, sa tim se suočiti i ići dalje.

Politički konsenzus oko ovog pitanja postoji, međutim opozicija ima i zamerki na predlog prioriteta trošenja sredstava, da time skidate sa budžeta udruženja građana.

Generalno, mislim da nijedna politička stranka ili udruženje građana nije protiv samodoprinosa. Smatram da su njihovi zahtevi jasni i korektni. Skupština opštine će dati generalni pečat o samodoprinosu. Ali taj pečat ne vredi, ukoliko ne postoji kontrola papira ispod kojih je, da tako kažem, stavljen. To je sugestija i zahtev da se ovako prikupljeni novac mora strogo namenski koristiti, u čega ja čvrsto verujem. Nije tačno da želomo da sa budžeta „skinemo“ udruženja građana. Želimo da opštinsku kasu tako uredimo, da trošimo samo ono što pribavimo. Da smo hteli skinuti neke budžetske korisnike, to bi uradili već ove godine. Neka postoje društveni, ali i privatni klubovi, asocijacije i drugi. Želimo da se uz pomoć samodoprinosa svi održe tokom naredne, ili dve godine, pa za to vreme svojim radom i rezultatima profilišu status i mesto koje im pripada. Govorim o sportu, ali ima toga i u kulturi. Ne želimo nikom da uskratimo pomoć i mogućnost da se bavi onim što želi, ali, sa druge strane, nemamo za sve dovoljno novca, a nešto i nije za budžet.

Kako ćete da animirate penzionere, imajući u vidu činjenicu da ih je veoma mnogo i da nisu obavezni da izdvajaju novac, ukoliko samodoprinos i bude izglasan?

Znam iz iskustva da su penzioneri najsavesniji deo ovog društva i mislim da neće biti nikakvih problema iz prostog razloga što su živeli u jednom drugom vremenu, kada je socijalna aktivnost pojedinca bila značajnija, gde se društveni angažman drugačije  cenio i kada se u njega verovalo. NJima ne treba previše objašnjavati šta hoćemo i očekujem njihovu punu podršku. Naravno, ne smemo da zaboravimo da ovoj kategoriji stanovništva nešto i vratimo, kako bi lakše, lepše i bolje živeli. Bilo da im opremimo neke nove prostorije ili renoviramo postojeće, gde bi se družili, što je, u svakom slučaju, naša obaveza.

Gradske mesne zajednice su ukinute, koliko će ta činjenica, u tehničkom smislu, da oteža uvođenje gradskog samodoprinosa?

Mislim da je njihovo ukidanje bio loš i iishitren potez. Eto, Voždovac je gradska opština u Beogradu, sa oko 20 mesnih zajednica. Beogradu, dakle, ne smetaju mesne zajednice, a u Kikindi su ukinute. To je promešen koncept i mislim da ćemo odmah nakon samodoprinosa, naredne godine pokušati da promenimo Statut opštine, kako bismo gradu vratili mesne zajednice. Moramo da sagledamo ono što su interesi građana u pojedinim gradskim zonama. Mikronaselje je, recimo, specifična, urbana sredina. Neke potrebe i problemi građana u toj sredini, drugačije su prirode od onih koji, žive na drugoj strani ulice. Verovatno ćemo ići ka povećavanju broja mesnih zajednica, radi praktičnih razloga. Tu su i Železnički novi red i Strelište, kao i Baranda, sa specifičnim potrebama i problemima. Mislimo da bi ubuduće trebalo da u Kikindi postoji sedam mesnih zajednica, gde bi građani artikulisali svoje interese i putem kojih bi bili rešavani problemi. Nadam se da ćemo u narednom periodu mesne zajednice da vratimo gradu.