Prošle godine, glumci Narodnog pozorišta u Kikindi izveli su 88 predstava, odnosno 65 u Kikindi i 23 na gostovanju, kojima je prisustvovalo oko 13.600 gledalaca. Lane je premijerno izvedena „Karolina Nojber“, u režiji Nenada Gvozdenovića. U koprodukciji sa „Novim novosadskim teatrom“,  ansambl Narodnog prozorišta postavio je na scenu i „Putujuće pozorište Šopalović“, takođe u Gvozdenovićevoj režiji, okupivši preko 20 glumaca iz Kikinde, Novog Sada, Beograda i Zrenjanina. Treća premijera bila je „Ženidba i udadba“ Jovana Sterije Popovića, u režiji Filipa Grinvalda. Bila je to 300. postavka ove teatarske kuće u Kikindi. Na scenu je postavljen i dečji pozorišni komad „Slavuj i kineski car“, u režiji Miodraga Dinulovića. Lanjska godina završena je omažom „Pa izvol`te u pozorište“, sastavljenim od delova više pozorišnih ostvarenja koja je odabrao Radoslav-Zlatan Dorić. Tom predstavom, Narodno pozorište je 11. decembra 2009. godine obeležilo ulazak u 60. sezonu. Osnovano je 1950. godine, a 1992. prešlo je u profesionalni status.

Ansambl Narodnog pozorišta bio je nekoliko dana na turneji u Sloveniji i Hrvatskoj. Šta ste tamo prikazali, kojim povodom i kako ste se proveli?

Naše gostovanje bilo je podstaknuto pozivom „Slovenskog ljudskog gledališča“ u Celju, da 14. marta našom predstavom „Ti ludi tenori“ zatvorimo tamošnji festival komedije. Dan kasnije smo nastupili  pred koparskom publikom, a 16. marta smo prvi put igrali i u Vinkovcima u Hrvatskoj, u Gradskom kazalištu „Joza Ivakić“. Ovo  gostovanje može da bude i početak saradnje našeg i vinkovačkog teatra. Na mini turneji su nas odlično prihvatili. U Celju je na kraju predstave bilo pet biseva, u Kopru smo se četiri puta poklonili  publici, koja nas je aplauzom gromko pozdravljala. Slično je bilo i u Vinkovcima, gde nas je videlo 220 ljubitelja teatra. U Kopru nas je posmatralo 120 posetilaca, a u Celju 250.

Dve predstave kikindskog Narodnog pozorišta našle su se na Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine.

Reč je o 60. jubilarnom Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine, koji će od 12. do 19. aprila biti održan u Zrenjaninu. Nastupamo predstavom „Karolina Nojber“ 12. aprila, a u kategoriji za decu komadom „Slavuj i kineski car“ koji ćemo izvesti 15. aprila. Tako ćemo se prvi put ove godine predstaviti zrenjaninskoj publici.

Selektor Miroslav Miki Radonjić ocenio je da naše dve predstave zavređuju da budu viđene u Zrenjaninu i to je prvi put da nastupamo sa dva pozorišna ostvarenja.

„Žernidbom i udadbom“ Sterije Popovića, tristotim ostvarenjem kikindskog pozorišta, jesenas ste otvorili pozorišnu sezonu. Šta planirate za ovu godinu?

Možda će ova godina za pozorište biti i teža od lanjske. Radimo na komadu „Šta je sobar video“, koji, po tekstu DŽoa Ortona, režira Dragan Ostojić. Premijera bi trebalo da bude ovih dana. Planiramo i jednu monodramu pod radnim imenom „Rus u Americi“. Po tekstu Radoslava-Zlatana Dorića, uloga će biti poverena Branislavu Čubrilu-Rusu. Početkom septembra trebalo bi da na scenu postavimo dečju predstavu „Čarobnjak iz Oza“ u režiji Miodraga Dinulovića. Potom sledi rad na jednom ozbiljnom komadu. Još se nismo odlučili po kojem ćemo tekstu načiniti postavku. Biće to ansambl predstava, što znači da će biti angažovani svi glumci kikindskog Narodnog pozorišta. Biće zasnovana na dobrom tekstu i scenografiji, kostimima i, pre svega, dobroj režiji, jer planiramo da njome, 2. decembra ove godine, obeležimo 60 godina Narodnog pozorišta.  

Da li je ansambl stabilan, odnosno da li će se menjati glumačka ekipa? Imate li pojačanja, ili pak onih koji odlaze?

Na platnom spisku ima 25 radnika, od kojih je 12 glumaca u profesionalnom statusu. Po sistematizaciji uvaženoj od lokalne samouprave, imamo mogućnost da zaposlimo još jednog glumca, ali to ne činimo zbog teške materijalne situacije. Ansambl je stabilan i njime se možemo upustiti u ozbiljne poduhvate. Kikindsko pozorište je  jedan od najmanjih profesionalnih ansambala u Srbiji. Radimo u skromnim uslovima i sredstva su nam veoma ograničena. Primera radi, zrenjaninsko pozorište ima 86 zaposlenih, somborsko 55, subotičko 105, vršačko 33. Bez obzira, mi smo i dalje repertoarsko pozorište, što znači da negujemo sve pravce pozorišnog izraza i imamo utvrđene dane kada nastupamo. Igrajući dani su nam utorak i subota, a ponekad i češće, u zavisnosti od potrebe.

Koliko, u proseku, košta jedno vaše pozorišno ostvarenje, sa angažmanom celokupne ekipe?

Ansambl predstava, dakle veliko pozorišno ostvarenje sa dekorom, kostimima, angažmanom proverenih reditelja, scenografa i kostimografa, sa plaćenom licencom za tekst, ne može da bude jeftinije od 15.000 evra. Iz opštinskog budžeta dobili smo za ovu godinu tri miliona dinara. Obaveza nam je da na scenu godišnje postavimo bar četiri predstave. To znači da moramo da se dovijamo za novac i da se dodatno angažujemo. Za život ansambla neophodna su nam još dva, dva i po miliona dinara. Tražimo donatore, iznajmljujemo salu, imamo novac od ulaznica... I ove godine će kompanija „Cimos“, po treći put, biti naš partner u postavci dečje predstave, a rekao sam da se radi o „Čarobnjaku iz Oza“.

U Kikindi će ove godine biti održan Balkanski festival malih scena. Kako se pripremate?

Narodno pozorište će biti domaćin, a festival će biti održan pod pokroviteljstvom lokalne samouprave, od 22. do 27. juna. Svoj dolazak potvrdili su Vinkovčani, glumci „Slovenskog ljudskog gledališča“ iz Celja, dok su u toku pregovori sa banjalučkim pozorišnim ansamblom. Iz Srbije će na ovom festivalu učestvovati tri pozorišne družine, a postoji mogućnost da nam gosti budu i glumci iz rumunske Rešice. Mi ćemo se predstaviti „Nastojnikom“, našom kultnom predstavom koja je na repertoaru 22 godine i odigrana je dosad 125 puta. Kikinda će, dakle, krajem juna biti u znaku pozorišta i time, praktično, otvaramo „Kikindsko kulturno leto“.

Kuda planirate da putujete ove godine i koja pozorišta bi trebalo da gostuju u Kikindi?

Kada su u pitanju gostovanja i razmene predstava, uglavnom smo, zbog manjih troškova, usmereni na pozorišta u Vojvodini. Verovatno ćemo u maju putovati u Rumuniju, u Rešicu. Krajem aprila biće nam gosti slovenačka pozorišta iz Kopra i Nove Gorice. Može da se desi da nam još početkom juna dođu glumci iz Celja i nastupe predstavom „Dom Bernarde Albe“, kojom se predstavljaju na ovogodišnjem „Sterijinom pozorju“. To su gostovanja koja su već predviđena, a o budućim, eventualnim nastupima moći ćemo da pričamo kasnije.