Ako se trend poslovanja Javnog preduzeća „Autoprevoz“ nastavi ovim tempom i u narednih šest meseci, ubeđen sam da ćemo 2011. godinu završiti u plusu, što nije bio slučaj  prethodnih godina. Sadašnji pokazatelji stanja u firmi koja je opterećena viškom zaposlenih, kreditima za osam kupljenih autobusa i svim drugim problemima na koja nisu imuna preduzeća u našoj branši, daju mi za pravo da budem umereni optimista.

Ovim rečima direktor JP „Autoprevoz“ Mićo Stojanović skenira situaciju u preduzeću na čijem se čelu nalazi od 2009 godine.

U kakvom ste stanju zatekli JP „Autoprevoz“ pre dve godine, a kako je sada ?

Najkraće rečeno, zatečena situacija nije bila nimalo ružičasta, i ni približno ista sadašnjoj. Prethodni menadžent i vlast imali su sasvim drugi koncept vođenja „Autoprevoza“. Na samom startu, suočio sam se velikim problemom- viškom zaposlenih. Nažalost, tog balasta još  uvek se nismo rešili. Tako će, po mom ubeđenju, biti sve dok se „Autoprevoz“ ne privatizuje, ili se ne obezbede sredstva za odgovarajuće otpremnine. Postojeći Kolektivni ugovor i činjenica da nismo u situaciju da prekobrojnima po godini staža isplatimo 200 evra, ne daju mi za pravo da očekujem da će problem s viškom zaposlenih biti brzo rešen. „Autopevoz“ trenutno ima 197 radnika. Ekonomska računica govori da bi s pram našeg  voznog parka koji obuhvata 43 autobusa, optimalno bilo da „Autoprevoz“ zapošljava maksimalno 130 ljudi. Kada sam preuzeo firmu nastojao sam da od postojećeg kadra izvučem maksimum. Mislim da ovako ustrojena firma ide uzlaznom putanjom. Akcenat sam stavio na turizam. Uz sve nedaće koje prate našu branšu, svakako da je opterećujuća stavka cena goriva. Neću preterati ako kažem da je našoj firmi to problem broj jedan. Samo u januaru cena je skočila deset odsto. Mi nismo bili u mogućnost da automatski za toliki procenat poskupe i naše usluge. Lane u ovo vreme naftu smo plaćali između 90 i sto dinara. Sada litar dizela košta 125 dinara. Ove godine to nam je u samom startu jako opteretilo poslovanje. Prošle godine smo u martu bili pozitivni. Ove smo se u plusu našli tek krajem maja.

Da li je po vašem mišljenju obnova voznog parka mogla drugačije da se obavi, i u kojoj meri otplata osam autobusa opterećuje poslovanje „Autoprevoza“ ?

Neću odstupiti od ranije iznetog kritičkoga stava vezanog za kupovinu autobusa. Činjenica je da je „Autoprevoz“ morao da obnovi dotrajao vozni park, ali je sporno što su autobusi kupljeni pod tako nepovoljnim uslovima. Dati tada nešto više od 1,8 miliona evra za osam autobusa-  šest prigradskih i dva turistička koji će, kada ih u potpunosti isplatimo, koštati 360 miliona dinara,  mislim da nije u redu. U obavezi smo da svaka tri meseca za ove autobuse na ime rate za kredit isplatimo devet miliona dinara. Sem ovih osam autobusa, nešto ranije na lizing su kupljena  još tri turistička autobusa i jedan mini bus. Mesečna rata za ta vozila iznosi 10.000 evra. Osnivač naše firme jeste Opština, ali mi nismo budžetski korisnik. Otplata ovih autobusa ogroman je namet. Da nije tako sigurno bi prosečna zarada u „Autoprevozu“ bila veća od sadašnjih 25.000 dinara. Kada govorimo o kupljenim autobusima marke „Temsa“ moram da priznam da to nije bilo najsrećnije rešenje. Za otklanjanje svakog kvara, pa i sitnice prinuđeni smo da ih vozimo u Beograd, u sedište firme „Mašinopromet“ koja se nalazi nekoliko  kilometara od aerodroma. To nam stvara dodatne troškove. Ako je obnova voznog parka bila neophodna, onda je trebalo kupiti autobuse marke „Mercedes“, „Volvo“ ili „MAN“  koji bi bez većih problema prešli pola miliona kilometara. Ovako smo morali da nakon samo pređenih 100.000 kilometara na „Temsama“ otklanjamo veće kvarove kao što zamena korpe,  lamele itd. Ja bih se opredelio za kupovinu manjeg broja kvalitetnijih vozila.

Pomenuli ste da je vaša poslovna strategija podrazumevala stavljanje akcenta na turizam. Da li se pokazala ispravnom ?

Apsolutno. Veoma sam zadovoljan kako je startovala ovogodišnja turistička sezona. Već je šesta godina kako  „Autoprevoz“ i naš „Turist biro“  organizuju prevoz i nadamo se nezaboravan boravak u Grčkoj. Mislim da ovog leta imamo ubedljivo najbolje smeštajne kapacitete. Vila „Filenia“ u Leptokariji  od plaže je udaljena svega 50 metara. Poseduje dvokrevetne, trokrevetne i četvorokrevetne studije sa mini kuhinjom, kupatilom i terasama sa pogledom na more. Svi studiji su klimatizovani i imaju TV. Svim silama  trudiću se da tu vilu zadržimo i naredne sezone. Nadam se da će naši dragi gosti biti zadovoljni uslovima boravka u ovom objektu, ali i u vili  „Okeanis“  u Nei Poriju koja je neznatno udaljena od, kako kažu, najlepše uređene peščane  plaže na egejskoj obali. Drago mi je što se, osim građana kikindske opštine, i sve više Zrenjaninaca opredeljuje za kupovinu naših aranžmana u Grčkoj. Utisci gostiju koji su se već vratili s letovanja veoma su povoljni. Tamo bi trebalo da bude sve do 26. septembra do kada ćemo prevoziti turiste u Leptokariju i Nei Pori. Još uvek se razmišljamo da, nakon toga,  sezonu zaključimo sedmodnevnim  aranžmanom za samo 60 evra. Ne zapostavljam ni sugrađane koji su u nameri da letuju na crnogorskom primorju. Prvi polazak iz Kikinde za Igalo planiran je 10. juna. Svakih deset dana imaćemo polazak ka hercegnovskoj rivijeri. Iako u ponudi „Turist biroa“  imamo i aranžmane za crnogorsko primorje, prodaja je daleko slabija u odnosu na Grčku.

Zašto ovih dana na međugradskim linijama nema novih autobusa, već putnike do Beograda, Novog Sada i Subotice prevozite starim crvenim „sanosima“, i šta korisnici vaših usluga mogu uskoro da očekuju ?

Svi novi autobusi angažani su za  prevoz đaka. Sem učenika iz naše opštine na ekskurzije vozimo đake iz novocrnjanske opštine, Zrenjanina, Kanjiže i  Novog Kneževca. Nadam se da naši dragi putnici imaju razumevanje zbog toga. Želim da naglasim da su iako stari svi „crveni“ autobusi tehnički ispravni, čisti, i sa klima uređajima koji funkcionišu. Sve do kraja juna bićemo prinuđeni da do Beograda, Novog Sada i Subotice putnike prevozimo ovim autobusima. Inače, ranije najavljena nova autobuska Kikinda-Padej- Ada-Mol nije profukcionisala 1. juna zbog blokada puteva. Čim se reši situacija u vezi sa nezadovoljnim poljoprivrednicima, ova linija će se ustaliti. Namera nam je da preko novog mosta na Tisi povežemo Kikindu i Adu u kojoj radi dosta naših sugrađana. Kad je reč o prevozu putnika i dalje će nam u fokusu biti prevoz radnika „Cimosa“, „Le Belijera“ „ MSK“ , Naftagasa“ i „Baninija“. Ukoliko bude interesovanja menadžmenta „Toze Markovića“ prevozićemo radnika i ove fabrike. Očekujem da ćemo u saradnji sa lokalnom samoupravom i naredne školske godine besplatno prevoziti đake iz okolnih sela u Kikindu, što je nesumnjivo veliko finansijsko olakšanje za roditelje. U planu je da do kraja avgusta izgadimo deset  modernih autobuskih stajališta u našim selima.