Biću veoma zadovoljan ukoliko na kraju mog mandata Kikinda bude pristojno mesto gde će građani moći da žive od svog rada. Želim da budemo komunalno uređeni i privedemo kraju izgradnju kanalizacije u rubnim delovima grada. Ako uspemo da dovedemo investitore i obezbedimo sto realnih novih radnih mesta, a da se u isto vreme ne smanji broj zaposlenih u postojećim firmama, biće to izuzetna stvar. Želim da pred građane izađem čista obraza i priznam da smo uz sve poteškoće nešto uradili. Zato smo moji saradnici i ja istrajni da realizujemo najavljeni projekat fabrike vode. Nije nam namera da u očima građana ispadnemo neozbiljni- kaže na početku intervjua predsednik opštine Kikinda Savo Dobranić.

Otkako ste preuzeli funkciju predsednika opštine, opozicija uporno najavljuje prekomponovanje vlasti. Da li će do toga doći?

Skoro svakog dana me smenjuju, ali takvih naznaka od strane koalicionih partnera DS nemam. Funkcionišemo stabilno. Imamo komotnu većinu od 25 odbornika. Lično mislim da to toga neće doći, ali je u politici sve moguće. Utisak je da su naši partneri iskreni , da niko nikome ne radi iza leđa i da niko nema interes da pokvari vladajuću koaliciju. Dobro sarađujemo. Uvažamo jedni druge. Pitanje je da li će biti pritisaka sa viših stranačkih nivoa. Čak i da dođe do toga, teško je napraviti matematičku operaciju do broja dvadest.

Utiču li priče o prekomponovanju vlasti na rad vas i vaših saradnika i ispunjene predizbornog obećanja- izgradnju fabrike vode?

Bio bi neiskren kad bih rekao da takve priče ne utiču na mene ali i moje saradnike. U situaciji kad do vas svakodnevno dolaze razne informacije iz medija ili kuloarske priče, potrebna je dodatna energija da se uz sve obaveze čovek i time pozabavi. Onog momenta kad neka politička opcija obezbedi skupštinsku većinu neka to i saopšti ,zakaže sednicu lokalnog parlamenta i obavi to što namerava. U suprotnom, neka nas puste da radimo naš posao.

Opozicija kritikuje nameru da se izgradi fabrika vode . Tvrde da se radi o „avanturi“ i nepotrebnom zaduživanju lokalne samouprave. Kako to objašnjavate?

Pre bih rekao da su oni avanturisti. Nije mi jasno da neko ko živi u Kikindi i zna kakva je voda iz česme, može da tvrdi da je rešavanje kvaliteta pijaće vode nepotreban trošak. Koliko sredstava ljudi troše za kupovnu flaširane vode? Ako i zadužimo generacije koje dolaze, to ćemo uraditi da bismo rešili dugogodišnji problem. Ne mora da znači da će realizacija tog kapitalnog projekta biti obavljena municipalnim obveznicama. Mislim da će ta opcija otpasti jer su se pojavili potencijalni kreditori. Razgovarali smo sa predstavnicima Evropske banke za obnovu i razvoj, Nemačke razvojne banke i Svetske banke. Predočene su nam konkretne ponude. Zaista smo u nameri da ovaj kapitalan projekat sprovedemo u delo.

Situacija u kikindskoj privredi nije sjajna. Da li se može očekivati neka domaća ili inostrana investicija jer Kikinda vapi za novim radnim mestima?

U poslednje vreme intezivirali smo kontakte sa potencijalnim investitorima. Neki od njih bili su u Kikindi. Predstavnici jedne slovačke firme i članovi fondacije „Mitel Europa“ iz Italije zainteresovani su za proizvodnju toplotne energije i struje na bazi bio mase. Utisak je da su Italijani najzainteresovaniji. Kao problem za izgradnju postrojenja za za proizvodnju toplotne i električne energije na bazi biomase, nameće se loša toplovodna mreža u dužini od osam kilometara. Smatram da uprkos tome imamo realne šanse da sa njima postignemo dogovor. U najskorije vreme očekujemo dolazak predstavnika nemačkog trgovinskog lanca „Lidl“. Zainteresovani su da u Kikindi otvore supermarket.

U ulici Zmaj Jovina u toku je izgradnja izložbeno –prodajnog salona firme„Domino“ iz Novog Sada. Deo robne kuće „Beograd“ ponovo će biti dostupan potrošačima jer će uskoro „Merkator“ otvoriti trgovinski objekat.

U više navrata isticali ste odlučnost lokalne samouprave da pospešuje poljoprivredu. Kako?

Polazimo od činjenice da je cela Vojvodina, pa tako i naša opština, pre svega poljoprivredni kraj. U okvirima naših ingerencija trudimo se da pomognemo malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima. Oni će imati prednost prilikom prvog kruga licitacija državnog zemljišta, i moći da u zakup uzmu maksimalno 20 hektara. Na konkretnu pomoć mogu da računaju i povrtari. Kad to kažem, mislim na poljoprivredno radnu zonu koja će članovima udruženja „Banatska lenija“ omogućiti da još bolje rade.Poljoprivredno radna zona zauzimaće oko 18 hektara i sastojati iz tri dela. Činiće je poslovni prostor, postrojenje za grejanje, skladište, hladnjača i takozvani poslovni inkubator u vidu 25 plastenika ukupne površine 700 kvadratnih metara. Da bi zdravu hranu koju proizvode mogli da plasiraju, odlučili smo da učestvujemo u dokapitalizaciji dela Veletržnice u Beogradu. Na taj način biće obezbeđen plasman onoga što proizvedu u plastenicima.

Povećava se broj gradova širom sveta sa kojima se Kikinda pobratimila. Ovih dana potpisali se Memorandum o o saradnji između Kikinde i poljskog grada Pjekošova. Može li se sa nekim od pobratimskim gradova konkretizovati, pre svega, privredna saradnja?

Sigurno da može. Trend je da postoje razni evropski fondovi kod kojih lokalne samouprave mogu da konkurišu za određena sredstva koja su vezana za prekogranične projekte. Sa rumunskim gradom Rešice i mestom Mako iz Mađarske već smo takve aranžane realizovali. Planiramo da sa Pjekošovim i gradovima iz Španije i Grčke, uđemo u jedan projekat iz oblasti kulture. Nadam se da će otvaranje predpristupnih fondova Evropske unije omogućiti da konkurišemo i realizujemo neke infrastrukturne projekte.

Preuzimajući dužnost predsednika opštine pozvali ste odbornike opozicionih stranaka da aktivno učestvuju u radu, i daju predloge za poboljšanje stanja u oblastima koje spadaju u nadležnosti lokalne samouprave. Ostajete pri tom stavu?

Naravno da ostajem. Mala smo sredina. Ako želimo dobro građanima opštine Kikinda onda u nekim stvarima moramo da postignemo konsenzus. Najlakše je teatralno nastupati za skupštinskom govornicom i sve kritikovati. Bilo koji valjani predlog opozicione stranke spreman sam da podržim. Želim da se u radu lokalnog parlamenta uspostavi minimum komunikacije na ljudskom i civilizacijskom nivou. Jesmo politički protivnici, ali ne treba da budemo neprijatelji.