Biću veoma zadovoljan ukoliko na kraju mog mandata Kikinda bude pristojno mesto gde će građani moći da žive od svog rada. Želim da budemo komunalno uređeni i privedemo kraju izgradnju kanalizacije u rubnim delovima grada. Ako uspemo da dovedemo investitore i obezbedimo sto realnih novih radnih mesta, a da se u isto vreme ne smanji broj zaposlenih u postojećim firmama, biće to izuzetna stvar. Želim da pred građane izađem čista obraza i priznam da smo uz sve poteškoće nešto uradili. Zato smo moji saradnici i ja istrajni da realizujemo najavljeni projekat fabrike vode. Nije nam namera da u očima građana ispadnemo neozbiljni- kaže na početku intervjua predsednik opštine Kikinda Savo Dobranić.

Otkako ste preuzeli funkciju predsednika opštine, opozicija uporno najavljuje prekomponovanje vlasti. Da li će do toga doći?

Skoro svakog dana me smenjuju, ali takvih naznaka od strane koalicionih partnera DS nemam. Funkcionišemo stabilno. Imamo komotnu većinu od 25 odbornika. Lično mislim da to toga neće doći, ali je u politici sve moguće. Utisak je da su naši partneri iskreni , da niko nikome ne radi iza leđa i da niko nema interes da pokvari vladajuću koaliciju. Dobro sarađujemo. Uvažamo jedni druge. Pitanje je da li će biti pritisaka sa viših stranačkih nivoa. Čak i da dođe do toga, teško je napraviti matematičku operaciju do broja dvadest.

Kao socijalno odgovorna vlast trudimo se da u ovom teškim vremenima pomažemo  svim kategorijama stanovništva - ljudima koji se hrane u Narodnoj kuhinji, penzionerima i invalida rada, štićenicima Centra za dnevni boravak osoba sa posebnim potrebama „Naša kuća“, bračnim parovima koji su dobili prinove, ali  đacima i studentima. Za socijalnu zaštitu iz budžeta opštine Kikinda samo u ovom  godini opredeljeno je 115 miliona dinara- kaže na početku intervujua pomoćnica predsednika opštine za obrazovalje i socijalnu zaštitu Gordana Bulatović. Ona podvlači da taj novac nije namenjen samo socijalno ugroženoj kategoriji stanovištva nego i ostalim osobama za poboljšanje kvaliteta života.

Sudeći prema rezultatima poslednjeg popisa, sve nas je manje. Preovlađuju staračka domaćinstva. Lokalna samouprava trudi se da se rode vrate. Kako?

Sem što smo ukinuli takse za sklapanje brakova, redovno poklanjamo bebi pakete parovima koji su postali roditelji. Od početka godine podelili smo 180 paketa. Ovim skromnim poklonima delimo radost sa  roditeljima, i dajemo i podstrek da proširuju porodice. Naročito nam je stalo da mladi bračni parovi postanu roditelji. Vremena su teška, ali  postoji samo jedno pravo vreme i pravi trenutak kada treba da se stvori porodica.  Kao majka troje dece, vrlo dobro znam koliko je teško podizati decu, ali istovremeno i beskrajno lepo. Prve izgovorene reči, prvi odlazak u vrtić i školu, nešto su što ispunjava svakog roditelja. Ova akcija nije u novčanom smislu velika za roditelje. Bebi paketi su simboličan i od srca znak pažnje. Da podsetim među retkim opštinama smo gde nema liste čekanja za boravak deteta u predškolskoj ustanovi, dakle za svu decu ima mesta što olakšava život i zaposlenim roditeljima i onima koji traže posao.

 

Kikinda nesumnjivo ima turistički potencijal koji možemo da iskoristimo bolje i brže iako, naravno, znamo da turizam nije glavni resurs naše opštine, i da su male u šanse da to ikada postane.Zadovoljstvo ili nezadovoljstvo našim radom može da izrazi naš osnivač, odnosno lokalna samouprava i naravno naši sugrađani.Ja sam, lično, zadovoljna i mislim da smo napravili značajan pomak kada je reč o turizmu u kikindskoj opštini. Imamo verovatno i propusta, ali sa ponosom ističem da smo već u prvoj godini rada dobili odlične kritike u akciji “Najbolje iz Srbije” koju su organizovali Privredna Komora Srbije, Privredni Pregled i Ministarstvo trgovine i usluga Republike Srbije. Ovako o radu opštinske turističke organizacije, turističkim potencijalima ali i perspektivi Kikinde kao grada koji može da još više intenzivira sportski, kongresni , seoski i lovni turizam, govori Marijana Iličin, direktorka Turističke organizacije opštine Kikinda.

Prvog marta prošle godine osnovana je Turistička organizacija opštine Kikinda.Da li ste zadovoljni učinkom Vas i Vaših saradnika, i šta je njenim osnivanjem dobila Kikinda?

Da, Turistička organizacija opštine Kikinda je osnovana 2010. godine. Rekla bih, konačno osnovana, jer gotovo sve opštine u Srbiji imaju turističke organizacije. Naravno, početak je težak i nadam se da će svaka naredna godina biti bolja i uspešnija.Kikinda je osnivanjem Turističke organizacije dobila mogućnost da ravnopravno sa drugim opštinama predstavlja svoj turistički potencijal, mogućnost da objedinimo turističke subjekte, da predstavljamo naše kulturne institucije, ustanove...

Budući da je i naša statutarna obaveza unapređenje i promocija turizma, od osnivanja smo počeli sa intenzivnijom promocijom opštine Kikinda kao turističke destinacije zanimljive kako domaćim tako i inostranim gostima. Ističem da smo uspostavili odličnu saradnju sa Turističkog organizacijom Srbije. Štampamo promo materijale, a konačno imamo filmove o Kikindi. Sarađujemo sa medijima i to kako  lokalnim tako i sa nacionalnim tv kućama i najčitanijim novinama i časopisima. Uradili smo desetine prezentacija naše opštine kako u Srbiji tako i u inostranstvu, programe jednodnevnih, dvodnevnih poseta gradu, plasirali odgovarajuću receptivnu turističku ponudu preko zainteresovanih turističkih agencija, napravili baze podataka o turističkim subjektima u opštini, raspisali i realizovali Konkurs za najlepšu baštu Kikinde, ali i za logo “Sova utina”.

Organizovali smo niz gradskih programa u dvorištu Kurije i na Trgu: promocije , izložbe cveća, suvenira i starih zanata, tribine turističkih agencija, programe “Zimski praznici na Trgu” , “Kikindsko leto” kako za sugrađane tako i za naše goste.  

Ako se trend poslovanja Javnog preduzeća „Autoprevoz“ nastavi ovim tempom i u narednih šest meseci, ubeđen sam da ćemo 2011. godinu završiti u plusu, što nije bio slučaj  prethodnih godina. Sadašnji pokazatelji stanja u firmi koja je opterećena viškom zaposlenih, kreditima za osam kupljenih autobusa i svim drugim problemima na koja nisu imuna preduzeća u našoj branši, daju mi za pravo da budem umereni optimista.

Ovim rečima direktor JP „Autoprevoz“ Mićo Stojanović skenira situaciju u preduzeću na čijem se čelu nalazi od 2009 godine.

U kakvom ste stanju zatekli JP „Autoprevoz“ pre dve godine, a kako je sada ?

Najkraće rečeno, zatečena situacija nije bila nimalo ružičasta, i ni približno ista sadašnjoj. Prethodni menadžent i vlast imali su sasvim drugi koncept vođenja „Autoprevoza“. Na samom startu, suočio sam se velikim problemom- viškom zaposlenih. Nažalost, tog balasta još  uvek se nismo rešili. Tako će, po mom ubeđenju, biti sve dok se „Autoprevoz“ ne privatizuje, ili se ne obezbede sredstva za odgovarajuće otpremnine. Postojeći Kolektivni ugovor i činjenica da nismo u situaciju da prekobrojnima po godini staža isplatimo 200 evra, ne daju mi za pravo da očekujem da će problem s viškom zaposlenih biti brzo rešen. „Autopevoz“ trenutno ima 197 radnika. Ekonomska računica govori da bi s pram našeg  voznog parka koji obuhvata 43 autobusa, optimalno bilo da „Autoprevoz“ zapošljava maksimalno 130 ljudi. Kada sam preuzeo firmu nastojao sam da od postojećeg kadra izvučem maksimum. Mislim da ovako ustrojena firma ide uzlaznom putanjom. Akcenat sam stavio na turizam. Uz sve nedaće koje prate našu branšu, svakako da je opterećujuća stavka cena goriva. Neću preterati ako kažem da je našoj firmi to problem broj jedan. Samo u januaru cena je skočila deset odsto. Mi nismo bili u mogućnost da automatski za toliki procenat poskupe i naše usluge. Lane u ovo vreme naftu smo plaćali između 90 i sto dinara. Sada litar dizela košta 125 dinara. Ove godine to nam je u samom startu jako opteretilo poslovanje. Prošle godine smo u martu bili pozitivni. Ove smo se u plusu našli tek krajem maja.

Napredak i oporavak privrede kikindske opštine koja je posrtala dvadesetak godina ne može da  ide bržim tempom. Neophodan je duži vremenski rok imajući u vidu mnoge faktore i događaje u svetu poput svetske ekonomske krize, ratnih žarišta, pa i najnovijih dešavanja u Japanu i Libiji. Ovako u najkraćim crtama član Opštinskog veća zadužen za privredu i ekologiju Nenad Grbić vidi mogućnost da posrnula kikindksa privreda stane na noge i da se brojka od 17.000 ljudi u opštini koji imaju radno mesto poveća.

Kakvo je trenutno stanje u kikindskoj privredi, a kakvo je bilo kada ste imenovani na mesto člana Opštinskog veća?

Kada govorimo o trenutnom stanju u našoj privredi i o stanju kada sam došao na funkciju, mogu da kažem da se stanje nije, niti se se moglo bitnije promeniti za pet, šest meseci mog angažovanja. Onda, a i sada, situacija situacija u privredi prilično je teška. Velik je broj nezaposlenih. Standard je  nizak. Ne otvaraju se nova preduzeća, a pojedina idu u stečaj. Možemo govoriti o mom angažovanju i aktivnostima koje sam započeo u resorima za koje sam zadužen, a to su privreda i ekologija. Veoma su obimni i imaju širok spektar delovanja. Održao sam veći broj sastanaka sa Udruženjima preduzetnika i žena, Regionalnom privrednom komorom, obišao veći broj preduzeća i republičkih i pokrajinskih institucija. Posetio sam velik broj poslovnih foruma i sastanaka. Uradili smo poslovni vodič, radimo na evidentiranju braunfild investicija. Pokušavamo na različite načine da dođemo do potencijalnih investitora preko domaćih agencija, SIEPE, ali i neposrednim i ličnim kontaktima preko stranih ambasada, predstavništava, komora i udruženja, a sve u cilju poboljšanja ukupne situacije u našoj privredi. Nažalost, stanje u privredi je teško. Ako pričamo o periodu od pre dve ili tri decenije ne možemo da prenebregnemo činjenicu da je tada kikindska privreda zapošljavala i do 28.000 radnika.