Opština vraća prosvetarima dug iz prošle godine, lokalna samouprava dodelila je kredit za 84 studenta za ovu školsku godinu. Osim toga, doneta je odluka o dodeli budžetskih sredstava za finansiranje sportskih klubova u iznosu od skoro tri miliona dinara, a raspisan je i konkurs za sportske stipendije, gde pravo učešća imaju mladi sportisti uzrasta od 16 do 19 godina. Član Opštinskog veća za obrazovanje i sport Viktor Felbab kaže da će Opština servisirati sve obaveze koje je nasledila i preuzela u ovim oblastima i da će novac iz budžeta biti usmeravan u skladu sa potrebama i mogućnostima.

Kako teče isplata zaostalog duga iz prošle godine prema osnovnim i srednjim školama i Predškolskoj ustanovi „Dragoljub Udicki“?

Bivše opštinsko rukovodstvo ostavilo nam je u nasleđe 16 miliona dinara za 2008. godinu što smo u obavezi da izmirimo. Do sada je prosvetarima isplaćeno oko 70 odsto navedenog duga. Gotovo svakodnevno servisiramo ove obaveze. Pretpostavljam da su prosvetari zadovoljni. Imaćemo uskoro zajednički sastanak kako bi se dogovorili o nešto drugačijoj isplati, što ćemo uraditi kroz rebalans opštinskog budžeta. Naravno da prosvetari neće biti zakinuti. U dogovoru sa njima napravićemo neke drugačije pozicije u plaćanju.

Kako je predviđeno opštinskim budžetom u 2009. godini, za privredu, poljoprivredu, mala i srednja preduzeća namenjeno je 45,45 miliona dinara. Mladen Duka kaže da je 15 miliona direktno iz mase budžetskih sredstava, dok veći deo čini naknada za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, koje se nalazi na teritoriji kikindske opštine. Od pomenutih 15, četiri miliona dinara odlazi na plate zaposlenih u Javnoj agenciji za poljoprivredu i malu privredu.

- Ostali deo novca biće usmeren, kako je predviđeno zakonom, na formiranje službe za zoohigijenu, azil za zbrinjavanje odbeglih i napuštenih pasa i mačaka, a moramo da se pobrinemo da osnujemo i registrujemo otkupno mesto za dogon stoke, što ne postoji u opštini, a zakonom imamo obavezu da tako nešto izgradimo- kaže Duka.

Koja je namena novca od nadoknade za poljoprivredno zemljište?

- Te pare su strogo namenske, za održavanje sistema kanala za odvodnjavanje i navodnjavanje, održavanje atarske putne mreže, za poljočuvarsku službu i podizanje vetrozaštitnih pojaseva. Uradili smo program potrošnje novca namenjenog u ove svrhe za tekuću godinu. Prema raspoloživim podacima, od rente za korišćenje poljoprivrednog zemljišta, kikindskoj opštini pripalo je za 2006. i 2007. godinu oko 33 miliona dinara. Lane smo dobili blizu 32 miliona, odnosno dosad smo inkasirali 65,86 miliona dinara.

Problemi na selima su veliki, počev od nerešene infrastrukture, komunalija, malo novca za finansiranje sportskih, kulturno-umetničkih i ostalih društava. Moramo da ih rešavamo selektivno, ne možemo sve odjednom. Opštinski budžet za narednu godinu biće restriktivan, kako za Kikindu, tako i za sela. Ipak, doneli smo odluku da u 2009. godini povećamo dotacije za sport i kulturu sa sadašnjih 185.000, na 200.000 dinara po mesnoj zajednici - kaže Klara Šilić.

Da li predsednici mesnih zajednica i dalje samostalno odlučuju kako će raspodeliti ovaj novac?

Za sada, verovatno će biti tako. Oni su izabrani na neposrednim izborima i treba da imaju neku vrstu autonomije u odlučivanju. Možda ću im upućivati određene smernice i sugestije, ali to nikako ne znači da ću odlučivati o raspodeli tog novca. Da bi stimulisali rad predsednika mesnih zajednica, doneli smo odluku da njih petoro koji su nezaposleni imaju u narednoj godini mesečnu nadoknadu u visini prosečne plate sekretara u MZ. Time bismo, smatramo, delimično rešili njihovu egzistenciju i stvorili im im više prostora i motiva da rade.

- Sredstva iz opštinskog budžeta namenjena za kulturu u 2008. godini nisu problematična u onom delu koji se odnosi na materijalne troškove i plate zaposlenih. U određenom smislu, ovu poziciju jedino remeti promena cene električne energije, gasa za grejanje, telefonskih troškova... Najveći problem je nedostatak novca za programe, gde je planirano 9,5 miliona. Pare su potrošene do novembra i tu bi trebalo da primenimo rebalans budžeta. Prema odluci Opštinskog veća, on bi trebalo da obezbedi dodatna tri miliona dinara, što bi, kako smo planirali, bilo dovoljno za ovu godinu - kaže Latinović i dodaje da će dodatnim parama biti ispraćena neka dešavanja u kulturi, koja nisu bila planirana.

Koji je Vaš koncept, odnosno kako mislite da bi najbolje bilo utrošiti opštinski dinar za kultirna zbivanja?

U resoru kulture, Skupština opštine ima tri pravca delovanja. Prvi se odnosi na šest ustanova čiji je osnivač (Narodni muzej, Istorijski arhiv, Narodno pozorište, „Tera“, Narodna biblioteka i Dom omladine). Imamo i dodatnu obavezu, isplata plata zaposlenim u  Akademskom društvu za megovanje muzike „Gusle“ i KUD „Eđšeg“. To nam je najvažniji segment, gde ćemo se truditi da obezbedimo kontinuitet rada tih institucija.Svake sedmice imamo najmanje tri kulturna događaja u gradu. Utorak i subota - pozorišne predstave, četvrtkom je neko književno veče u Narodnoj biblioteci, dok, sve češće, imamo neku izložbu ili predavanje u Domu omladine.

Drugi pravac nam je podržavanje i animiranje svih drugih činilaca u kulturi, mislim na pojedince - književnike, slikare i druge stvaraoce, koji su uključeni u kulturni milje. Tu su i udruženja građana, odnosno seoska kulturno-umetnička društva, pre svega ona na selu, nevladine organizacije...

Treći pravac predviđe osnivanje neke vrste fonda za samostalne umetnike iz kojeg bi im se uplaćivalo zdravstveno i socijalno osiguranje. Time bismo više uključili i animirali pojedince, kulturne poslenike i stvorili im sigurniji  prostor iskazivanje.

Smatramo da bi iz svega toga trebalo da se iznedri nekakav seriozniji program i u Kikindi, i van nje, odnosno da u Kikindu dovedemo nešto što je značajno, atraktivno i dobro, poput učesnika na Memorijalnom bluz, džez i rok festivalu. Sa druge strane, iz Kikinde bi trebalo da „izvučemo“ ono najbolje i prikažemo u drugim sredinama.Naš stav je da podržavamo neke projekte u punom iznosu, ali ne i ceo program za određeni period.Na primer, Pozorište planira pet predstava, tri ćemo podržati u punom iznosu, za dve se moraju snaći. Tako će i Narodna biblioteka dobiti novac za polovinu knjiga koje su u planu. Ostali novac moraju da pronađu na drugom mestu. Tu mislim i na ostale kulturne institucije.

Prošlo je dvadesetak dana od formiranja nove vlasti u Kikindi. Kakvi su Vaši prvi utisci, odnosno kako funkcioniše nova odbornička većina?

Održali smo nekoliko sednica opštinskog parlamenta. Vladajuća koalicija delovala je u punom sastavu. Opterećeni smo činjenicom da imamo većinski minimum u Skupštini opštine, jer smo sa 20 mandata uvek na ivici kvoruma. Delujemo jedinstveno, dogovaramo se u okviru koalicije oko suštinskih pitanja, bez posebnih teškoća. Sve više se uhodavamo.